U EU, use i u svoje kljuse

Iz Brisela će nan stizat direktive i ako ih budemo ispunjaval dopast će nas koja mrvca. Ako ne, uzet će nam sve. El tako?!
Vrag više išta razumi. Podenovo ovi ulazak u EU. Sve i dalje u ledini isto ka i lani, niko još ni prston ne mrda. Samo pultičari i dalje divanu li divanu. Jedni daj Rvacka sad otšla na tržište od polak milijarde čeljadi. Drugi daj Europa došla kod nas i da šnjomen kod naske stižu milijarde i milijarde eura iz europskih fodova.
Ma ajde moj Markane, ko uto viruje. Babske priče. Jer kad bi, govori men kumašin Gašpar, bilo kako naši vladujući, od Josipovća i Milanovća pa nadoli pristavljaju od 1. srpnja počelob  teći med i mliko, a jab i ti ode pod tvojon murvon mogli, uz kil pečenog i litru crnoga, prst u uvo i zapivat kaj niki u socijalizmu:
Alaj volin ovaj režim, plaća iđe, a ja ležin.
Tempi pasati. Bilo pa prošlo, moj Gašpare.
A što misliš oćel odsad biti bolje il još gore?
 Zna samo dragi Bog. Tek smo pristupli papirnato, primli su nas i toj to. Druge alternative nismo imali, el tako, velju Gašparu.
U, YU i EU
Je, u pravu si Markane sto posto. Ma isto niki naši još i danas spominju da U, a ne YU i EU. Dikod po zgradurnan bivši poduzeća i piše tako, al više niko ne obadiva, nit proganja pisce parola i govornike. Es vidje čuda, a daj to ko reka ili napisa samo prija 30-ak godina, za vrime šporke četničije, kako socijalistički režim u zajebanciji naziva profešur Gabe, najebab ki žuti. Odoše jaja ili još gore glava. Što se otad prominlo, nikidan je pojašnjava prijatelj Čude kojib se po znanju i načitanosti možda moga mirti i s pokojnim Markon Zekanovćem. Veli un kaže: Propaloj YU ne smeta U, a moglob se reći i obratno. U brez Yu nema smisla. Nema smisla više na to trošti vrime i riči.  A ima i važnijijeh stvari. Koga danaske  brige ko što piše il divani. Bitno je ko kolko ima u džepu. Kažu niki da je u ovom liberalnon kapitalizmu sav kapital i bogastvo u rukan šačice ljudi. Oko tri posto nji su vjerovnic, a sve ostalo, 97 posto, dužnic. Kakoj krenlo dužnika će bit sve više i više…
Zašto nije došla Mrkelica?
E vidiš, u tom grmu leži zec. Zato mene najviše i sikira ova naša poputbina u Eu. Dug nan je naresta na 50 miljarda eura, brojka nezaposleni na 350.000, građani dužni 18 milijardi kuna, u blokadi priko tri četvrtine poslovnih subjekata. Dužni ki Grčka. E, pače,  morda zato Mrkelica i nije došla na svečanost u našu Metropolu. Niki govoru da nije jer je prija pet godina došla poduprit Sanadera i ADZ, faluć i na sva usta kolko su puno toga učinli za približavanje EU. Niki opet skoz drugovačije da nije došla od nelagode jer je u međuvrimenu Sanader bija sredija prodaju Hipo banke Njemcin. Mačku u vrići su morali sanirati s milijardan eura. Ima tu sigurno i drugi stvari, ovo oko Perkovića i slični, al ko se u oto smi pačat.. Bolje svašta isti, neg svašta govorti.
Dok san sluša Gašpara pomislija san se pobratma Ivana. Sve da ću reć di je un danas. Nit pisma nit slike, kad iznenada zašvikuće mobtel. Je, un je: Ajde dođte amoka pa ćemo marendat. Ima zeru žigerce i kumpira.
Kumpir, žigerca i fiskalzacija
Mi tamo u njegovu kunobu kad štoš ti vidti. Za stolon desetak ljudi i među njiman naš agronom magistar Tomac. Svi slatkosuni, a i bukara kruži iz ruke u ruku, s usta na usta.. .
Daje meni žigerice i mladi kumpira neb me niko iz kuće istira, zapiva Blajo Fojkašov, a kad se blago namirlo, najlo i napilo, jopet poče diskusija o EU. Svi čekaju što će reći Tomac. Najprija o ovin fiskalizacijan i cirkusin na pijacan. – Bunili se oni il ne bunili, al svak ko ima obrt triba imat i fiskalnu blagajnu. Plaćat porez. Ne velin da su svi privaranti, al ima ih koji, primjerice, kupe gajbu-dvi pomidora u ZKM-a priko papira. Sve ostale pomidore kupuju na crno i prodaju.. Drugoje, ko ima svoj OPG. Un ne triba imat blagajne jer prodaje svoj proizvod. Pijaca u EU i je misto di svak prodaje što je sam sa svojon obitelji na svom imanju proizveja, tumači Tomac, a inspektori, i to ne kaj dosad ovi naši neg nekorumpirani, veli un, tribaju biti tu i stalno kontrolirati ako ko vara.
Bankrot obrta Rade Nekića
Kaj uvik oštar na jeziku Tomac nije ni završije štoj mislije reć kad u kunobu uleti mali Ćupo, sinovac od kumašna Gašpara. Ljudi, ljudi. Striče Markane, vidte ovo, pogledajte što se našin ljudin događa, viče Ćupo i iz džepa vadi unaj Ajfon, pametni mobtel, vrti amo-tamo po Fejsbuku, kadli – Rade Nekić! Što piše taj naš inovator, sakupljač ljekovitog bilja i autor brojni ljekovitih pripravaka, sviju zanima pa Ćupo naglas čita: – Ja 100% invalid koji trošin misečno oko 3.000 kuna za likove i dodatke prehrani, kojem je obrt PTO “Nekić” svetinja i koji me je održao u životu. Pripoznati u cilom svitu po svojim receptima, originalnosti i kvaliteti i osvojli priko 250 svjetski medalja, 9 grand prixa te još na stotine velikih nagrada, a o drugin stvarima da i ne pričam na dan prijema RH u EU objavljujem najvjerojatnije bankrot PTO „NEKIĆ”, bankrot umjetno izazvan izdajničkon djelatnošću premijera, njegovih ministra, političara poput gđe Pusić i svih onih kojima crveno bijela kockica nije u srcu već nešto drugo, čita Ćupo doslovce što ogorčeni Rade piše. Nastavlja: Potpisane su takve stvari u Briselu koje nebi potpisa niko pametan i sad kad su objavljene nema tko ih može ispuniti iz moje branše, a tu je i još blesavija odluka o fiskalizaciji štandova. Pitanje je koliko je tko dobija novaca za ovo od svojih gospodara. Pitanje je kome je to u interesu da propadne pola obrta u RH. Čiji je to interes izdajnici? Ja nemam što izgubiti sada mogu samo umriti. Odakle da stvorin novce i sve što traže? Nisan ni mislio Europo da ćeš nan biti majka al se nisam nada niti da nas ovoliko „voliš”, završija je Rade, a Ćupo svima pročita što je ogorčeni inovator napisa.
 Nasta muk, nevjerca, svi se u čudu pogledaše.
Svi u zadruge
 – A što na ovo veliš magistre, upita Tomca, Stipe Ivakov, prikidajuć prvi minutu tišine. – Ne znam, triba vidti u čemen je Nekićev problem. Znan samo, odrišito će Tomac, da u zemljama EU trgovci voćem i povrćem na pijacama i štandovima robu nabavljaju u zadrugama koja im izdaje račune. Tamo je lako ući u trag svake isporučene robe pa nisu potrebne fiskalne kase već je dovoljno plaćanje paušala. U Austriji ili Njemačkoj trgovac na pijaci ne može kupiti robu od nekog seljaka Hansa već isključivo putem zadruge gdje je njegov proizvod i za taj proizvod zadruga mu daje račun. Kod nas gdje se sve nabavlja bez ikakvih papira i plaća “solarno” fiskalne kase su više nego potrebne. Htjeli smo Europu pa se europski moramo ponašati, zaključuje Tomac.
Oćeš reći dab i svi mi tribal u zadruge, pita dalje Stipe. E to, u zadruge. Vas sedan tribate osnovat PZ Plodovi Ravnih kotara, svituje Tomac i nastavlja divanti na sve čišćen rvatskom književnon govoru:
Preko zadruge zadrugari mogu svoje proizvode plasirati po cijelom svijetu.  Brendirani, izvorni proizvodi,  postižu bolju cijenu. E daj tako bilo dosad, uključuje se u diskusiju Gašpar, neb mi u Eu išli bez ijednog zaštićenog proizvoda. Među uni 12 na nacionalnoj razini još nema ni paškog sira, baškotina, zadarskog Maraskina.. Es, vidje, a marskino se prije 100 i više godina točije i pije na svi sedam kontinenata po cilon svitu, dodaje Gašpar. Kad tome dodaš da smo uvezli hrane za 2,5 miljardi dolara, uvezli voća 170 milijuna eura, povrća za 94 milijuna dolara… Čudoj da su nas i primli u EU. A morda i jesu baš zato, upada Blajo Fojkašov. Kob te zašto pita da nikom nisi dužan?! Ovo što sada niki pišu da će nam EU za poljoprivredu dati 3,3 milijarde eura. Oće, al čekaj mago dok trava nareste. U ovoj godini njanci lipe, u idućoj 30 posto od onog što mi uložimo, u trećoj 35 posto, u četvrtoj 40 posto i dalje po 10 % do 2020., pa tko živ ko mrtav.
Ljudi moji nema neg use i u svoje kljuse. Iz Brisela će nan stizat direktive i ako ih budemo ispunjavl dopast će nas koja mrvca. Ako ne – ništa. Ja ipak virujem da oćemo, da ćemo ništa uradti i da će to ostat i kad propadne EU. Naše nan niko neće otet, el tako. U staro rimsko doba car Trajan je da izgradti vodovod sa izvora Bibe kod Vrane, Rimljan su na velkin posjedin gradli vile  rustike, štale, podrume, ambare.. Franjo Josip isušija barušne, iskopa jaruge i sredija katastarske knjige. Stari Trtlić je govorja: Ode Vrane, nesta rane. Dođe bre, odnese vrag sve! I tako sve u svoje vrime. Ništa nije vikovito. Propala je i Liga naroda, Internacionala, Kominterna, Nesvrstani, Jugoslavija. Al, ništoj uvik ostalo – mi svoji na svome. Tako ćemo morda i posle EU, el tako?!