Ne laje pas samo radi sela

SUPER-MULTI TALENT IZ ZADRA
Slučajno pogledah nekakvo polu-četvrt-što-li-već-finale emisije “Super  talent” i moram priznati da zbunjen ostadoh. Taman sam upao kada su  nastupale naše dvije Zadranke i to tako da su se pentrale po nekoj mreži,  izvodile čuda svakojaka i u stvari odlične bile. Onda sam poslušao što  govori žiri i shvatih da su i oni kao i ja oduševljeni. “To je dobro” – rekoh   – “jer sada će one pobijediti”. Ali away! Nakon glasanja ispade da ne samo  da nisu pobijedile, već da su negdje u sredini. Pa kakva su čuda radili ovi  drugi ako su one tek sredina?
I pogledah malo snimku koju su mi sluge snimile, ali kako su nemarni  bili, to je nešto prekidalo i ja nisam sve mogao vidjeti. Vidio sam neke  ljude koji su mahnito plesali, kao da im život o tome ovisi, onda nekog  momka koji je sjedio kao za volanom i ustima izvodio neke zvukove koji  doista podsjećaju na motor automobila, ali koja je svrha toga i kakav je to  talent, i na svoj užas nekog hrvatskog latinoamerikanca koji se trudio da  što bolje oponaša pok. M. Jacksona. Ono što me užasnulo je činjenica da  je momak, da bi što više sličio svome idolu, po svemu sudeći operirao nos  (iako se u slučaju spomenutog  Jackoa to kaže “odstranio nos”) i to su se  svi članovi žirija trudili preskočiti, a zbilja je nekako jezivo bilo. Ali, što  sam ono reći htio? Ah da. Ove dvije naše Zadranke Xiomara Ratković i  Lenka Martinović su bile odlične i meni super i ja više tu emisiju bez njih  gledati neću.
ZAŠTO TOTA NEMA NA TELEVIZIJI?
Prije neki dan sam slučajno, na lokalnoj televiziji, vidio reprizu jedne  od onih putopisnih serija tipa “Skitam i pitam”, a koju je do prije nekog  vremena vodio naš Igor Jelenić zvan TOTO. Bila je emisija iz Betine i malo  sam to analizirao i došao do sljedećeg zaključka. Taj Toto je u stvari  odlično to radio. Nije, za razliku od nekih svojih kolega, bio nametljiv,  nije naturao svoje mišljenje, nije, kako bi to naš narod rekao, navodio  vodu na svoj mlin, već je vrlo inteligentno puštao goste da dođu do  izražaja. E, sada se postavlja pitanje – kako to da netko nije tog istog Tota  pokupio i stavio u neku veću produkciju? Odgovor je jasan. Nije, zato što  se Toto ne zna gurati, uvlačiti, laktati, da ne govorimo neke druge izraze.  Još jedan dokaz kako su od prirodne nadarenosti (da ne kažem talenat) za  neki posao  puno važnije neke druge stvari.
ZAŠTO TAMARE NEMA VIŠE NA TELEVIZIJI?
I taman sam ovo zapisivao, a na tv-u je bila jedna od rijetkih dobrih  reklama u kojoj je sudjelovala naša Tamara Šoletić. Njena kratka rola u  reklami za ne-znam-sad-što-je-ono-bilo, bila je toliko upečatljiva da sam  se opet upitao zašto nju vidimo samo u beskonačnim reprizama serije  “Zauvijek susjedi”. Ako su Mlikota i Radoš kao stvoreni za uloge  Dalmatinaca i Vlaja, ako su Grgurević i Šovagović bili rođeni za uloge  Slavonaca, onda je Tamara kao rođena za uloge dalmatinskih cura i žena.  Ono njeno “E” na kraju reklame je toliko spontano i prirodno, da bi je  gospoda iz Zagreba trebala češće pozivati, ali naravno od toga neće biti  ništa. Za tako nešto treba se gurati, laktati, i da sada ne ponavljam ono  od prije, i što je najvažnije, treba biti u Zagrebu, a Tamara više voli Zadar.  Pa neka. Ovako se bar možemo nasmijati slušajući glumce s drugog  govornog područja kako se muče napraviti ono što nekima ide tako  spontano.
ZAŠTO DRAGOG NEMA NA TELEVIZIJI?
Isti dan kada sam vidio ovo dvoje gore pomenutih išla je još jedna  reklama na kojoj je bio moj školski kolega (dakle, stariji čouk) Dragan  Veselić zvan Dragi i koji u njoj glumi majstora. On je, kao i Tamara,  zadarski lutkar, a zadarski su lutkari nešto jako dobro i kvalitetno. Mene  osobno čudi zašto, s obzirom na svoj talent, i on nije više nastupao na tv- u i filmu, ali očigledno je da i za njega važi isto kao i za dvoje prije  pomenutih. To je jednostavno tako. Nije lako iz Zadra.
PRIZNANJE
A sada i priznanje. Da “ne laje pas samo radi sela” odavno je poznato. A  zašto ja ovo troje spominjem u kontekstu nepravde, a s obzirom na  njihov talent? Zato što se slično dogodilo i meni kada je trebalo raditi  songove za jedan film, a kada me redatelj otkačio bez da je i poslušao  moju muziku. Našao se tu jedan tip iz Zagreba, njegov prijatelj…