Koncentracioni logor Melada (Molat)

Zapis o talijanskom, fašističkom logoru na Molatu, osnovanom 30. lipnja l942. godine, a raspuštenom 9. rujna 1943. godine kapitulacijom Italije.
Ja, koja glagoljah ove riči san Marija.
Bezime moje samo ja znan. I neću van reći od koga san otoka, ni mista od mora, ni jesan li od Kotara ravna, Bukovice, od šibenskog, oli splitskog okružja.
I moja mati zvana je imenom Marija, i moj ćaća Ivanom.
Rođena san u Kampo koncentramento di Melada na sv. Luku 1942. godine u šatoru kod barake broj tri.
Onda su mi brata Jerka poveli na pričest i dali mu slanu srdelu.
Ćaća mi Ivan poginu je misec dan prvo dneva sv. Roka. Nigdi kod Livna, Bugojna, a bi je partizan u Drugoj dalmatinskoj…
Mati Marija mi je umrla na Molatu, prid Božić, onda mi je davala cicu teta Luce, jerbo je teti Luci preminu sin, e Stipan. Bi je stariji od mene sedan miseci. Lipo, počivaju na Molatu. Marija i Stipan.
Dva križa, jedan do drugog.
I još stotine i stotine križa.
I da nas je što rođenih, što pasalo kroz logor, pa potirano u logore po Italiji, bilo do dvadeset tisuća.  
E, mi smo bili ribeli. Dica, a ribeli, ‘Suse Bože?
I bi vlast: „U ime njegova veličanstva Vitorija Emanuela Trećeg, božjom milosti i voljom naroda, kralja Italije i Albanije, cara Etiopije, i duče Musolini, i …OSUĐUJEM!
I piše:
JOB – pravednik koji pati.

(ditetu rođenom u fašističkom logoru)

Moje svitlo dana nosile su zore

Ćaći poruk tamo daleko, daleko…

Ćaće, ćaće, grmile su gore

Sin ti se rodi, ribaru.

Pitajte, zač u mojin očima ni plača?

Je li mi ža zač san se zača?

Zač je moj dan rođenja tužan i mržnja,

Prašćanje i drača?

Zač su moje slutnje sjetne, ćrljeno štivo,

i sjena moja za ditinjstvo kraća.

Moje je misto rođenja

Di je vapaj za smrt spasenja

Jutru gavran crni, sužnjomrsni, mrtve za pričest pita

I njihov bog krsti me brojun

Do raspeća

i u slavu mraka satrt,

grob brez znaka.

Tr san plaka – mater zva.

Pitajte, zač su moji puti trn i drača

I moj kamik, laz, skrača

Usne sušne – brez dažja

Rasvanuća kraća.

Pitajte, je li mi ža zač san se zača?

Ni mi ža.

Tr mi je ža ča nisan oćuti teplo mliko materine sise

I ča nisan prispi reći ćaći – ćaće!

Šoto-škrito
Šjor Vice od butige Kalelarge