Izvod iz zapisnika

Digla je ruku gospođa Šinka i vazela rič.
Poštovani skupe naše stranke, tila bi reći dvi, tri, najviše pregršć riči, a u svezi turizma na našin otoku, a i šire.
Lito je finilo. Još se pomiče po otoku, ka recimo, domaći turist, a iza prve, druge kiše zvono će brojiti koliko ima svita za prešperiti zimu na našin otoku.
Va-ben! Rod maslina govori da će iza ‘Sisveta mnogi naši doći i na otok pokupiti dari neba. Likariju ulja maslinova.
Pridlažen ka aktivni član naše stranke po svin točkama, a za prošperitet turizma da odaberemo jednoglasno, plebelicitarno jedno ukazanje, imenujemo čudotvorca od gradacije za naš otok, a radi konkurencije i pinezi. Euri, i točka.
Brez ukazanja smo jadni i poveri.
Pitan šćeto-neto.
Jesu li Međugorje, Sinj, Nin, ima ih po svi prsti obe ruke, zaslužniji od našeg otoka?
Nisu! gromko su uskliknuli svi nazočni.
Đušto da nisu. Sezona im traje… Da sezona? Nima kod ovih lovostaja. Čak imaju i kalendarskih prekoračenja.  
Svaka stina, kamičić, grančica od masline, kitica smriča, planike, konta se u eurima. Svaka konoba – butiga. Doturi, profešuri, kaligeri, šalturi – svi leva, leva u buznis. Kiosk do kioska, banak uz banak, meknu tapet posrid puta i butiga altroke u Honkongu.
O janjetini na ražnju, pečenomu volu, pulastrima ispod peke, bibiti, ne triba tratiti njanci po’ riči.
A naša riba, dragi vi! E, moji kari amiči. U ovo vrime riba je suho zlato, prstaci, kunjke, anke i ježinci, kuru i kacamarini za ješku. Zvizde ka petokrake – ni čut.
Za uspjeh našega školja ime zaštitnika, ukazanje je sve i sva. I as od dinari i lišina od špadi.
Da ime ukazanja Dinko, Dragan, Milivoj, Predrag, Šimur’na – ote zbogom!
Kalendar u ruke i biraj: Bonifacijo, Kristofor, Rikardo, Georg, Gertruda, Luperta, Gonzaga. Ovi zadnji u kapu, promišaj i ko čapa, čapa.
Pa kad nam školj parti na vela idra, ‘Suse dragi! Prodajemo more na bočice od kvarta, na po’ litre, betežnima na tri kvarti. Etiketa: slika zaštitnika sa bradom u koluru, nako, malo da pari patnički, na ricetu, ka i mi, štap, hod ka po trnu, drači, u pozadini etikete ćuti se ozračje, svitla budućnost.
Nego, dragi stranački kolege i ostali pod razno. Propaganda?
Nima butige brez magnetizma.
Kartulina u koluru našeg otoka, sve cvita, ne fali nan ni tičjega mlika.
More, sunce, kamen i poezija. Ono naše ČA, ni – ča. To su pinezi od mile valora.
Mocire su naša štorija, dragi kolege i kolegice. Ka recimo, odvališ kamen od mocire a ispod kamena – dolar.
Normalno, na kartolini pozdrav. Divojka mlada, lipa, moreta u bikiniju maše livom, boga livom, desnom rukom: Arivederči karo mio! Aufviderzen majne libe! Onda, ono la franse, onda doli u kantunu nešto na ćirilici, e Bože moj nismo za vazda na ovome svitu, sresti ćemo se mi i gori, na nebu i zapivat, zaigrat i Kozaračko kolo.
Onda je diga ruku Šanto.
‘Reka bi i ja dvi, tri riči ako ne faljivan. Nami, reka bi našem otoku, ni potribito ni zaštitnik, ni čudotvorac. Imamo friški, mladi OTOČNI SABOR, i bašta.
Šoto-škrito
Šjor Vice od butige Kalelarge