Od pulitčara nemoš njanci na pazar

Po prvi put ove godne desetoga nisan bija na sajmu.  A zvalo me, da bil iša šnjiman, baren dvacet ljudi.  Pobratim Blasul iz Ljubča triba bi malo prisoda za  zatakljat u svom vrtliću.
Bodulac Tonći oće metlu od šiba, pobratim Šime iz  Briševa par pataka il, još bolje, gusaka. Tribaju mu, veli,  da pocvagaju puže i pužce jer pojdeše salatu, mlade  pupe u vinogradu i maslinan.
Triba bi vidit imal koja polovna freza, nagovara me  Škibola iz Grba kod Nina.
Visočanac Ante bi nabavja gudliće za odranti i ubti  tamo krajen il početkom godne, kad pune bura i bude  najledenije.
Kumašinu Ivanu strina Mara iz Sovara naručla kotulu  broj 52.
 Ovaj oće capcu, onaj prominskoga sira iz mišne, par  tuka, kokoša, pilića, drško za motku, šešir od slame…
Vragu brige ako i ne kupimo ništa. Ajmo zajno pa  ćemo lipo marendati, omastiti brk. Pur je kriza, ima za  litru i kil pečenog.
Sve san ji redom odbija.
 Fala ljudi, ne moren nikako. Drage volje, al iman svog  posla. Plus toga, sinoć san kasno ija mrsno i malo  prikoviše potega. Pokvarija štumak. Stra me da se tamo  ne izbljujem.
I, tako, ostavše oni mene, pristaše dodijavati. Al, jeba  ti tu priču, učo. Sajmeni dan, a ja u kući trulin ka u  zatvoru. Gledan kroz bužu od konobe. Neroz. Ljut na se i  na sve oko sebe.
Prošlo podne, kad evo ti maloga Ćupe, sinovca od  pobratma Gašpara. Još s avlije viče iz sveg glasa;  striče Markane, striče Markane. Katastrofa.  Kaataastrofaaa… Nikad gori sajam. Nikad manje svita.  Ni polak ljudi nije došlo. A došli svi pulitčari i njijove  stranke. Adeze da je postavje binu u debelu ladovnu.  Pratu i svirači, a svukud okolo pečenje, čevapčići i  ražnjići, kotlovina… Bilo je i kuci i maci. Sdp dili niki  napitak i svoje kartušne. Ne razbacuju se uni puno da  neb ko reka da su isti kaj ovi na vlasti… Još da je  njijova naminjena županca Sabljar-Dračevac prid  nuvnaron obećala da će uni Benkovački sajam zaštit  ka izvornu marku u EU kakob se tu, po boljin cinan,  prodavali samo domaći proizvodi.
 Nuvnar zapisa u svoj notes al, isukrstami, do danaske  nigdi to nisan pročta. Nit je igdi objavljeno. Vrag ti je  pulitika.
E, neg, pitan malog Ćupu, rec ti men care jel bija ko  od mojih prijatelja.
Vraže ikoga. Ni Blasula, ni Tonća, ni Škibole… Nikoga.  Pulitičari došli dai narod vidi, a narod izosta da ih ko ne  vidi s pulitčarin.
Jer ne moš ti, čovče, prolaziš mimo jedni, na  primjerku uz Zrilća, Longina, Kutju i ako ne pozdraviš,  ajme tebi. Ako pozdraviš isto. Biće krivo ovin drugin iz  Esdepeja. Ako jopet pozdraviš il daš ruku naminjenom  dožupanu Gendi, zamirćeš se do groba adezejovcim.  Nisu bezopasni ni iz manji stranaka. Zadenovo niki s  nezavisne liste. Ko se smi Renu zamirit?!
I takot muji prijatelji zvali mene za izvintu da vidu  iđen li il neiđen. E, a da san reka da iđen, onib me  posle nazvali i rekli da uni ne moru. Boli ji drob kaj i  mene. Da se neb izrigali.
Došlo vrime da ni na pazar ne moreš od pulitičara.
Al, proće i ovi izbori. Jopet ćemo mi desetoga na sajam  na litru crnoga i kil pečenoga. Bez stra, el tako.
Vaš Markan