Skok u baru

Zove, viče, šalje urgent aviz Jere od Kotara Ravna.
I piše u slovo:
MILLENNIUM JUMP
BIGGEST SUMMER SPECTACLE YEW 3.000 PEOPLE PLAVENACE
štop
Došli u punom sastavu: Ive i Kate, Toni i Karmela. Čekali nas Luce i Jere.
Štacija: Kod dva jablana, lokva, niki će bara, sedan, osan metri, širine dva, oko metar i po’ duboka, plus neprodana vuna u vidu štamca položena na dno ka zaštita, amortizer za glave skakača.
Skakaonica: dvi daske u visini metar i po’. Virna kopija Nove rive.
Između jablana transparent: Millennium jump.
– Nima ovakvih na ovim svitu ka što smo mi – govori Karmela.
– Kako je u raju, mola ća. Cvita nan turizam ka ruža crvena.
– U Zadru, na Novoj rivi bilo je 30.000 skakača, – u guštu će Jere.
– Tri tisuće, – kontraje Karmela.
– Trideset! Izemti jednu ništicu. Evropa neka čita u foje kako puk od svita i po’ skače u lokvu pod našu zapovid, atroke sira i kruva, – govori Jere.
– Povijun: od jablana do jablana mudantine, ređipeti, bužave bičve, hula-hopi, krpe od kužine i piše: “Dimnjačaru đavolje stvorenje ne diraj me, zgorit će pečenje!”
Uzela rič Luce:
– Iza jablana šatori za suvenire, one petrovo uho od Crvenog mora, losture iz Japana, puž od oceana di je potonuja Titanik, rak od Atlantide, kunjke od… Od merikanske… Šišmiš koje jede samo naše komarce.
– Laješ Luce! – prekine ju Jere.
– Ražnji, domaća janjad, gradele, kruh ispod peke, prisnac… Produkt of Balkan gril, natural vino, pivo, rakija, aperitivi, razna ulja za seks, masažu… Račun. Fiskalna kasa kanta pineze.
– Laješ Jere, – kontraje Luce.
– Lajen?! Ol me košta, golube moj, zalutani pismonošo.  
– Nego Jere, kad dođe toliki svit, nemamo za sve skakače maske, pojasevi za spasavanje, voda u lokvi je gušća od surutke.
– Sve je pod nadzorom. Nije Jere štrc-brc. Moramo šuperati zadarsku Novu rivu. Ispod desetak grma smriča, trna, lopotike, triba meknuti pirje, imitacija zadarskih orgulja. I vitar po našim odabiru. Da anarhija?
– A pulicija?
– Eee, Luce, Gospu ti vlašku! Oli nismo nerazvijena županija, an ti provokatoru?
– Je. Istina. Dužni smo na sve bande, paaa, siromah i pinezi..?
– Da! Da! Evropa i pinezi. Pljucneš u prsti a euri klizu brezšumno. Nami, e Jeri, ekonomija je u malin prstu. Ono, u socijalizmu, Bog ga pomilova, kad je Jere rabota cilu sedmicu? Odi zbogom kršćanko. Nikad. Oli jematva, oli bura, tribalo je i politi ono zeru vinograda, pokosit travu, tribalo je i do pazara dotirat gudine i te stvari.
– Je! Bija si mi više na bolovanju neg na raboti, dragi moj mišu.
– Dašta. Više mi je vridija likar Paško neg njiova, ovih sade, Evropa.
Ostali su brez riči. Oboje.
– Marenda! – viče Ivan.
– Nema marende!, – gromko odgovara Luce.
– Čekamo goste. Kad se digne prašina iza jablana, ovi naš Tripe, to van je oni šta trumbeta po pirovima, zatrumbeta onu ariju: „U redove bojne..,” oli što mu uđe u tintaru… Eno, Špiro i Mile, oni naš sakristan, igraju duplu briškulu iza one mocire, i oni čekaju goste, prvi skaču u lokvu. Pokazni skok.
– A hitna?
– Eee, moj Ivane, nikad vi boduli na zelenu granu. Svaki skakač u ovu lokvu je dragovoljac. Registriran, platija majicu. Ovo će snimati televizija od po’ Evrope. Cili svit. Čudo i mirakul.
MILLENNIUM JUMP.
Šoto-škrito
Šjor Vice od butige Kalelarge