Crnogorske breskve u dućanu kraj Baštice

Vrag se više s ikin sastaje. U školi odavno nema priredaba ni sastanaka mjesne zajednice, nitko neće ni na buće ni na karte. Gostijone zatvorene i da nije uno zera Bakmazovog dućana u Slavkovoj kući ljudi u selu se neb više nikako ni okupljal. Osin na sprovodin i, ko ima dicu, na pirovin. Jedino se na zidiću isprid dućana još uvik kokod nađe i rabećakon, koji dokoni bivši branitelj, penzjuneri.. Kradu bogu dane, zajebaju se, pričaju vicove isto kaj i jučer pridvečer kad smo, vraćajuć se iz polja, zastali kumašin Gašpar, pobratim Ivan i ja. Uzeli svak po pivurnu, počel divanti o ovin pustin boleštinan što napadoše vinograde i voćnjake.
Ništa ni od bresaka. Nema se, veli Gašpar, što brati..
Nije ni dovršije štoj mislije, a u rič mu odma, prikidajuć ga, upade Lolo Ivakov.
 Ćupo namrgođen na po milijuna
E, a estel čuli da sve više Crnogoraca dolazi amo, doseljavaju u Rvacku,  dobacuje Lolo. Vidi se daj pod gason pa činimo vintu da ga nismo čuli, a on uporan: Ma, je dolazu, Crnogorići se naseljavaju u našu zemlju, opetuje Lolo.
A zaštob dolazli !?
Da zašto, Bogat draga, zašto .. Čuli ljudi da nema posla. Eto zašto dolaze ,  ispali Lolo.
Svi udrišmo u smij. Hahahaha, haha, Hahaha.. Cerekanje se još nije ni stišalo kad etot malog Ćupe, sinovca od kumašna Gašpara. Kad je čuja čemen se smijemo un se namrgodi. Smijete se a moglib svi zajno plakat. Jebeš to, vicove, veli un, pa će zaozbiljno. Ne dolazu Crnogorci, al su stigle njijove breskve. E, breskve, breskve! Eno na svoje san oči vidje prija po ure u Konzuma u srid Benkovca. Na etiketan piše Plantaže 13. Jul Crna Gora. Breskve štoj i Todorić uvozi iz Crne Gore priplavit će ovi dana  sve dućane po ciloj Rvatskoj. Uvest će više od 500.000 kila.
Po milijuna, 500 tona! – čudi se i pobratim Ivan.
Imeisuovo. Ma, ljudi moji jel to moguće, što ovi mali divani.
Medin i Jelača okrićal bi se u grobu
Da ovo čuju pokojni Medin i Jelača okrićal bi se u grobu.
Jer dok je PK Zadar podiza plantaže na Baštic, Smilčiću i Vlačnan tamoka u Crnoj Gori nisu ni znal za breske, a kamol za nektarine. El tako striče Markane , pita i gleda u me Lolo Ivakov. Nije ni njemu više do smija. Izgleda i trizniji. Zna un, veli, da san poznava i Medina i Jelaču, glavne ljude nekadašnjeg kumbinata PK Zadar. Un su najzaslužniji, Medin za voćarstvo a Jelača ka direktur i vizjunar, što su redne, drača i kupna na cilon prostoru Ravnih kotara i šire bile pritvorene u neprigledne plantaže, voćnjake i vinograde. Započel su još tamo 60-tih prošlog stolića i udri radi, najprije programe pa okupljaj struku, bankare, financjere, Fao. Nećete virovat al najtežej bilo s našin seljakom. Naš istočnjarac nije tija ni čut, un je tu po općenarodnin pustopljinan napasa uno zeru stoke, usikab koji rastić il kolac od šmrike, a u svojoj njivi sija šencu i vrmentu. Inšomo, kad su krenli radovi seljaci počeše ligat prid traktore, nisu dal krčt pustaru sve dok Medin nije doveja Merikance i kad in rekoše Pipl mast trast as, Yes breskve, vi bolje živila, jedva nikako pristadoše.
 Ma es ti vidje kunšija. Guni ježa u svilu, al un neće neg u draču. Prija povirovaše tuđincu neg svom čovku, dobaci Lolo.
Novi tamić za kašun bresaka
E, al saš ti vidti čuda. Kad uzrijaše prve breskve, činim se na plantaž u  Smilčiću, i kad se uviriše daj breskva desetak puta isplativija od vrmente i šence, počeše tražti veze za zapošljenje u PK Zadru. Smilčić, Baštica, Vlačne, Nova Baštica.. Ne samo da počeše radti na državnom poslu već iz poduzeća uzimaju najbolje sorte i plemke, sade ih u svojim njivan. Posa cvita. Kad još prođe Jadranska magistrala i dođeše turišti, stiže i lova do krova. Pričamje Stevo iz Islama Grčkog dab se un sa Lošinja i Krka vraća s vrićon punon novca. Ma ne dinara neg njemački maraka. Ono šoldi što si dobije za kašun od tamića bresaka mogas kupti novi tamić. Nije ništa valilo ni drugin iz tog i sviju okolni sela Kašća, Biljana, Smilčića, Zemunika Gornjeg, Podgradne.. O tomen kakoj bivša pustara u Ravnin kotarin pritvorena u zelenu oazu, u zlatni rudnik prirode, pročulo se nadaleko. Javiše se i iz Istre, BiH, al i iz Crne Gore. Tražu Medina da ih svituje kako da i uni svoje besplodno, kamenito i plitko tlo u tamo nikoj  Ćemavskoj pustari kultiviraju. I, štoš ti vidti. Nije prošlo ni 10-ak godina, slušajuć Medina, Crnogorci od gole ledne učiniše najveće polje na Balkanu. Ćemovsko polje. Tutekat na 2000 hektara restu vinogradi i voćnjaki, tuj moderni vinski podrum od 190.000 hektolitara, hladnjače 3000 tona, vinoteke, ristorani, uzgajališta riba.. Raj na zemlji.
Naš agronom magistar Tomac govori da njijove breske nisu ni ove godne propale. Berbu ranih sorti počel su još prošli misec i na 80 hektara ubrat će milijun i dvisto iljada kila ili 1.200 tona.
Od toga će, znači, Todorić 500 tona uvest u Rvacku. A što će čovk, da ima u nas, neb uvozje. Estel čul kad je nikadan Vrane Ivković divanje na dalekovidnic da naša domaća prozvodnja ne pokriva nit polak potrošnje. Godišnji urod na plantažan po ciloj državi kreće između 5300 i 6400 tona dok potrošnja iznosi oko 13.000 tona. A, čuda, ljudi moji. Danas na svim plantažama u ciloj državi šest iljada, a dok nije uništen PK Zadar je sam godišnje proizvodnja 2.100 tona bresaka i nektarina. Plus 1.400 tone jabuke i 985 tona maraške, da stolno i vinsko grožđe i ne računamo.
Baštica vridnija od Konzuma i Mercatora
Lipo zboriš striče Markane, al toj lanjski snig. Zašto niko na vrime nije viknije: “Baštica ne smije stati!” neg sve upropastiše, podiliše. Dadoše i unin što držu u ledni a primaju poticaje kaj da ništo radu i proizvodu. Na svoje san uši čuja kad magistar Tomac divani da od 300 hektara više od 150 stoji u ledni. Što ledini, svej jopet zareslo u šikaru, gore neg prija 50 godina kad je Medin to počeja kultivirati. Ma puštmo sad to, neg pitan ja vas zašto odma iza rata Todorić nije kupje imanja PK Zadra.
Vrag zna, možda nije tije, a morda mu i nisu dali neg se dililo svak svome.  Stranački il za provizije. Undašnji naš župan, pripovida Tomac, vaik je govorje: “Vrime kulaka i feudalaca i socijalistčkih mastodonta je prošlo. Triba svakom malo kaj štoj imala moja mater pa je u košari nosla voće i povrće u Biograd na pijacu i mene odranila” – govorjej naš župan.
 E, a kad već Todorić nije kupje Bašticu, boljeb bilo da je uzeja crnogorske Plantaže 13. jul neg uni slovenski Mercator. Kažu niki daj to vrića brez dna, propast.. A uz Plantaže mordab se oporavlo i našo voćarstvo, neb više uvozli, ljudib se zapošljaval… Mordab se i zame što našlo, namiguje mali Ćupo.
E, ma nisu Crnogorci ludi. Neće uni prodaju svoju zlatnu koku. Plantaže 13. jul njijova su najuspješnija kumpanija pur je u državnom vlasništvu. Imaju 40 miljuna eura prihoda i čistu dobit od 4 milijuna. Ponude za kupnju dolazle su in iz raznoraznih stranih kumpanija iz Francuske, Izraela, Grčka pam i iz naše Rvacke. Najbliži je bija uni Enver Moralić, al isto nije uspije.
E, sad striče Markane, pita Lolo,  kolko bi danas da nije upropašten vridja PK Zadar?!
 Da se voćarstvo u Kotarin nastavlo razvijat kaj do 90-te kumbinat Zadar bi sigurno vridja više od Merkatora, Konzuma i crnogorskih Plantaža zajno. Razumiš, više od svi nji zajno! Neb moral isti crnogorske breskve, za uvoz voća plaćat 170 milijuna, a moglib ga izvozti za 400 milijuna eura. Svej morda moglo završti drugovačije samo daj niko u pravo vrime viknije: PK Zadar ne smije stati! El tako?!