Fešte od pasulja oli graha

Baš tako.
Pod naslovom Ispod ure, poštovani čitaoci, javljat će vam se sa pregršt riči svaki petak u Zadarskom listu štovani Jere i njegova virna družica Luca od gorika, Kotara ravna, od mora i otoka štovani Ivan i njegova Kate, i od Zadra grada šjor Toni i njegova Karmela.
Činit će van ugodu liposti i kriposti.
Žitka radi – duše i tila.
Jerbo, njihove ćakule, pripovidi, rozi, beštime, trapule, škagace, nenavidnosti, gorčine i slatkorje, sve biliži ura, oli van – leroj na kampanelu od pumpieri na Pjaci de šinjor, oli van: Narodni trg.
Jere, Ivan i Toni služili su u soldate pod Jugu u Šapcu. Inžinjeriju, borati. U jednoj četi, u jednin vodu i u istoj desetini pod komandu desetara Milojice Stanisavljevića, po demobilizaciji ala u Tekstilni kombinat u Zadar, zajedno u sindikatu, nikad nisu falili na Radničko-sportskim igrama, izletima radničkog kolektiva, na feštama od vojničkog pasulja, prebranca, tetovca. Da, troprdac s prigodnim odličjem.
(Danas se oti pasulj imenuje – grah i konzumira u svečane dane pješaštva, bitnica, u dane posta i nemrsa, hodočastva i zavita.)
E, ovi: Jere, Ivan i Toni, kumpari jedan drugome na vinčanju, kumovi na krizmi, na prvoj pričesti dici, krizmi, ma do crikve samo noću, s feralićem, ilegala atroke partizanska.
E, žbiri su šempre u motu. A, kako krešiti, čapat bolje radno misto, kako se čapat funkcije od gradacije? Ote zbogom!
Njihove virne drugarice Luce, Kate i Karmela u stopu za svojin paronima. A i di bi?
Jušti je tuklo devet manje kvarat… Ne, ne! Faljivan.
Baš u tu uru intrali se ispod ure na Pjaci de šinjor Jere i Luca, Ivan i Kate, e i zna se: Toni i njegova Karmelita. Jerbo, ovi od Kotara o zori u kar pa do ceste, zapravo do štacije od autobusa, pa do Grada, in šoma: tri i po ure na putovanju, a svega-česa: desetak petnaest kilometri. Ivan i Kate isto: tri i po ure navigacije od školja do Grada, a Toni i Karmela iza kantuna špijaju, pa u smih kako ih ovo četvoro čeka, dežuraju ka buzdi pod lumbrele, sve ap-tak u krijanci i regvardu ka da su pod vojsku.
Ala, di ćemo na marendin kumpanji, – pita Toni? U guštu bi opalija dvi nogice i po litre.
A komu je rođendan, a Toni, – u znatiželji će Ivan?
Po kalendaru, – govori Karmela i kako me aviziva memorija, zna se: Jeri. Bija je na pazaru u Benkovcu, učinija rabotu od trgovine, takujin mu tusti ka bubreg u loju, Gospe mi svete. I Karmela bi pulastar, kokicu na ražnju i salata puterica, crna bira.
Jere i Ivan su mučali. A i Kate i Luce – kuco.
Toni će: Madona santa di su puste toverne, konobe, di je Dalmacija, Kornat, Olga, Dva ribara, Slavko-tovar. Kačan, Ugor, frigani gavuni na Četiri kantuna, toverne u Varošu, Kampo-kaštelu. Di batiti u baštoni, strišati spod dvice od špadi, dati kumpanju falsi mot, baciti na muru, na buće…?
Toniju je suza potekle niz obraz. Čapala ga gorčina, tesikanje.
Kala je velu beštimu i rozi je pruži na sve četiri strane svita.
Šoto-škrito.
Šjor Vice od butige Kalelarge